Персонализовани аватари су у последње време преплавили друштвене мреже. Ни наставници широм света нису им одолели. Наравно, одмах су нашли су начин како да их употребе у свом свакодневном раду. Тако су настале такозване Битмоџи учионице ( Bitmoji Classrooms). 
Прва помисао била ми је - да ли ова новина има икакву педагошку сврху, или се ради о чисто естетском фактору? Ипак, нисам одолела да је и сама испробам. 
Битмоџи учионице најчешће се праве помоћу Гугл презентација. Када направите слику учионице додавањем жељених елемената, а затим убаците и свој аватар, следи додавање наставних садржаја. Најчешће се додају краћи текстуални садржаји, линкови, видео или аудио записи. Ученицима се може послати сама презентација, или слика обогаћена интерактивним елементима уз помоћ неког алата (на пример Thinglink).
У условима одржавања наставе на даљину, ово је био начин да ученицима пошаљем недељне задатке. Иако сам ја била скептична, реакција ученика је била позитивна. Млађи ученици воле визуелне подстицаје, шаренило, ефектне слике. Чак и када нису директно повезани са наставним садржајима, они привуку пажњу ученика, а могу подстаћи и визуелно памћење.
Дакле, иако не омогућавају суштинско унапређење наставе и не доносе ништа што се не може постићи на други начин, Битмоџи учионице могу унети освежење у наставу, подстаћи пажњу ученика и задовољити потребу за естетским елементима. Још је боље ако могу да подстакну и њихову креативност. Инспирисана идејом, ученица 7. разреда је послала своју слику:

Мапе ума веома су корисне у настави књижевности, нарочито када треба систематизовати неку област. Постоји велики број алата за креирање мапа ума, а многе сам и испробала са својим ученицима. Ипак, мој лични утисак је да ученици више воле када их сами нацртају и да су те нацртане садржајније и креативније од дигиталних.
​Током обраде народних песама о Косовском боју обично један час посветимо систематизацији кроз креирање мапа ума у сарадничком раду. Ученици добију задатак да представе мотиве, особине ликова, хронолошки поређају догађаје, или да кроз "дрво проблема" прикажу узроке и последице косовског пораза. Те мапе ума увек буду шарене и садржајне,  а најчешће испуне своју сврху и одведу ученике до предвиђених циљева.
Ове године, у условима онлајн наставе, нисам желела да ученицима ускратим ову активност, па сам трагала за најбољим и најлакшим начином да се она организује. Наравно, сада је морало уз дигиталне алате. Да бих изоставила објашњавање како се користе нови алати (задатак је био за шестаке који их нису користили раније), тражила сам једноставније решење. Покушали смо да креирамо мапе помоћу једноставних Гугл цртежа. Направила сам шаблон за сваку групу, а затим поделила цртеже са ученицима. Њихов задатак је био да унесу мотиве, ликове и догађаје према задатим упутствима. За приступ цртежу потребно је било да се улогују на свој гугл налог, а додавање елемената на слику веома је једноставно.

Требало је још обезбедити да тај рад заиста буде сараднички, као и могућност процене и вредновања радова. За то смо искористили могућност додавања коментара. Ученици су коментаре са стране користили да се договарају, уносе измене, оставе доказ да су учествовали у раду, као и да на самом крају коментаришу и оцене све радове. Додатни задатак је био намењен посебно активним и мотивисаним ученицима - уједначавање писма и исправљање грешака. 

Ученицима се допао начин рада, мени су се допали њихови радови, па ћемо сигурно испробати и друге могућности Гуглових цртежа на другим темама и задацима.