​Гранични прелаз Каракај. Цариник је упоран да сазна где иде група наставника и какав је то семинар. Речи Етвининг и Еразмус су га збуниле, па смо покушали ближе објаснити - ради се о пројектима сарадње између школа уз коришћење веб-алата. "Аха, ви сте нека машинска школа... А где су вам ти алати?"
Ова анегдота је истинита прича са путовања на регионални семинар за Етвининг амбасадоре, организован 27 - 29. јуна 2019. год. у Сарајеву. Тема семинара била је управо употреба веб алата у функцији мотивације ученика. 
Није необично то што су веб алати непознаница за царинског службеника. Али је тужна истина то што су они још увек непознати и већини наставника. Због тога је фокус радионица одржаних током семинара био на питању - како Етвининг амбасадори могу пренети своја знања и вештине на ширу популацију наставника, који су најефикаснији начини да се употреба дигиталних алата приближи просечном наставнику.
На једној од радионица представила сам истраживање спроведено међу наставницима из Србије, корисницима Етвининг портала. Истраживање је показало, а искуство већине амбасадора и потврдило, да је најбољи начин "ширења" дигиталних компетенција представљање примера из праксе. Наставницима није толико тешко да науче како функционишу алати, колико да осмисле добру идеју шта би са њима у учионици. Уколико се идеја јави и допадне наставнику, он ће се свакако потрудити да је реализује. Због тога је један од закључака са овог скупа да амбасадори свој рад треба да усмере највише на представљање примера из праксе и конкретних идеја из својих учионица. 

Не постоји реч у српском језику за оно што се у енглеском језику зове "lap-book". Интерактивни тродимензионални приказ неке теме, начињен од картона или папира, у учионицама широм света најчешће је пројектни задатак, погодан за скоро све предмете. Реч преклапалица ми се чинила одговарајућом, барем док лексиколози не утврде бољу.
Пројектни задатак за ученике 5. разреда био је да преклапалицом представе књижевно дело по сопственом избору, а које није део школске лектире. Заиста су се потрудили, а како овакви прикази нису прављени у нашој школи раније, изложба је изазвала велику пажњу и других ученика и наставника. 
​Осим уобичајених елемената приказа књижевног дела (ликови, епизоде, цитати, непознате речи, илустрације...), неке преклапалице су садржале и игровне елементе (квиз, укрштенице, ребусе, асоцијације). Ученици су успели не само да представе све најважније елементе књижевних дела, већ су и показали висок степен  креативности и способности да проблеме решавају на оригиналан начин.
Свакако ће овакав начин представљања књижевног дела добити више простора у мојој учионици убудуће, а можда и постати алтернатива класичном дневнику читања.