|
Из моје учионице |
 Употребу аватара у настави први пут сам испробала током једног Етвининг пројекта, где су се креирањем аватара ученици представљали пројектним партнерима. Аватаре смо користили како би се избегло објављивање фотографија ученика, које је у неком школама забрањено. Ова активност ученицима је била веома занимљива, а алатима су овладали лако. То ме је навело на размишљање - да ли би тај једноставан задатак могао да се продуби и добије и додатни смисао. Прилика се указала током утврђивања обрађених књижевних дела. Основни задатак био је да ученици представе једног књижевног јунака уз промену перспективе (приповедањем у 1. лицу). Додатни задатак је био да одабраног књижевног јунака представе креирањем аватара. Упутства су била да осмишљавајући изглед јунака поштују описе дате у самом делу. Као резултат, добили смо и више него што сам очекивала. Вањка је представљен као плави пегави дечак, као да је изашао из руског филма, Анди је нежан, плавоок, тужног израза лица. Душанка из приповетке "Прва бразда" је румена и смерна сеоска девојка из 19. века, за разлику од Исидоре која је замишљена, озбиљна, загледана у књиге. Ту су и истучени Пепо Крста, као и модерна Спасенија, борац за правду. Чак је и одећа већине јунака усклађена са епохом.  Задатак смо у другој фази још више продубили. Из перспективе одабраног књижевног јунака требало је написати писмо - другом јунаку. Кроз овај задатак ученици су повезивали различита књижевна дела обрађивана у 5. и 6. разреду, уочавали заједничке мотиве, сличне особине и осећања главних јунака. Како су одабрани ликови махом деца која имају тешко детињство, проблеме или изазове одрастања, радећи овај задатак ученици су били у прилици да размисле о проблемима детињства и повежу их са сопственим искуствима, као и да дају идеје за могућа решења проблема. А отвориле су се и неке друге теме. Од бројних занимљивих писама, наводим део из мени омиљеног. Исидора Секулић (ауторка и јунакиња приповетке "Буре") пише Душанки (јунакињи приповетке "Прва бразда": Мислим да је неправедно што се само твоја браћа школују, а ти не. Сматрам да је образовање право свакога, чак и ако у твоје време то није уобичајено. Мислим да се образовањем ми девојке можемо изборити за своја права, за бољи и лакши живот у будућности. Саветујем ти да и ти почнеш да се бориш за свој живот и да се упишеш у школу, исто као твоја браћа. Знам да ти неће бити лако, али кад си упоран, све се може постићи. Твоја Исидора |
