Музичка читанка
Многе песме наших великих песника компоноване су и врло често се певају.
|
Ђулићи XLVII, Јован Јовановић Змај
Песмо моја, закити се цветом, Песмо моја замириши светом; Још сва срца охладнила нису, -- Познаће те, песмо, по мирису! Познаће те, да си чедо миља, Да ти љубав мајка и дадиља. Да си рада певати о сласти, Разумеће, што не умеш касти. Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе. |
|
Што те нема, Алекса Шантић
Кад на младо пољско цвјеће, Бисер ниже поноћ нијема, Кроз груди ми жеља љеће: „Што те нема, што те нема?“ Кад ми санак покој даде, И душа се миру спрема, Крoз срце се гласак краде: „Што те нема, што те нема?“ Ведри исток кад заруди, У трепету од алема, И тад душа пјесму буди: „Што те нема, што те нема? И у чашу бујне среће, И кад туга уздах спрема, Моја љубав пјесму креће: „Што те нема, што те нема?“ Ђулићи XXXII, Јован Јовановић Змај
Тихо, ноћи, Моје сунце спава; За главом јој Од бисера грана; А на грани К'о да нешто бруји - То су мали Сићани славуји: Жице преду Из свиленог гласа, Откали јој Дувак до појаса, Покрили јој И лице и груди, - Да се моје Сунце не пробуди. |
|
|
Мини Караџић у споменицу, Бранко Радичевић
Певам дању, певам ноћу, Певам, селе, што год оћу: И што оћу, оно могу, Само једно још не могу: Да запевам гласовито, Гласовито, силовито, Да те дигнем са земљице, Да те метнем међ звездице. Кад си звезда, селе моја, Да си међу звездицама, Међу својим, селе моја, Милим сестрицама. |
|
Девојка на студенцу, Бранко Радичевић
Kад сам синоћ овде била И водице заитила, Дође момче црна ока На коњицу лака скока, Поздрави ме, зборит оде: „Дајде, селе, мало воде!“ Ове речи — слатке стреле -- Минуше ми груди беле, Скочи млада, њему стиго, Диго крчаг, руку диго, Рука дркта — крчаг доле -- Оде на две — на три поле. Још од њега леже црепи, Али де је онај лепи? Кад би сада опет дошô, Ма и овај други прошô! |
|
|
Под прозором, Јован Јовановић Змај
Небо је тако ведро поноћ је тако тија, ал` моје срце није, жеља ми жељу вија. Док једна бурно лети да ми те из сна буди, већ друга тихо љуби премиле твоје груди. Сад нежна твоја душа милине дивне сања, а има л` лепша санка од топла миловања! О, сиђи, драга, сиђи, топла те љубав чека, поноћ је тако тија, трава је тако мека. Да нас од света скрије бледи ће месец заћи, а ја ћу и у мраку усташца твоје наћи. |
|
|
Укор, Бранко Радичевић
Где си, душо? Где си, ‘рано? Где си, данче мио? Где си, сунце огрејано? Где си досад био? Та синоћ се теби млада баш зацело нада’! Сунце зађе – паде тама, а ја остах сама! Ала љубиш, моје лане, ала грлиш славно! Грли, љуби, док не сване - та већ ниси давно! Већ недеља дана прође како ми не дође! Јао, злато, тако т’ Бога, та како си мога’?! |
|
Народне лирске песме у обради савремених музичара:
|
|
Ој дјевојко селен велен,
Здравко Чолић |