На једном од курсева током мобилности поменута је SOLE (Self-Organised Learning Environment) метода коју је изумео чувени Сугата Митра, а испробали наставници широм света. Нисам одолела потреби да је и сама испробам и поделим са другим наставницима у школи, иако се чини револуционарном и непримереном нашем систему. Укратко, метода подразумева самостално, слободно учење ученика уз коришћење савремених технологија. На почетку часа ученицима се постави „загонетно питање“ и омогући се доступност извора знања (интернет, енциклопедије, књиге). Без икаквог допунског објашњења наставника ученици се упућују да припреме излагање у коме ће дати одговор на постављено питање, али и изналазити креативна решења. Организован је час историје и српског језика, који повезује градиво обрађивано у 6. и 7. разреду. Загонетно питање које је постављено на почетку часа: О чему би разговарали Алекса Шантић и Петар Кочић да су се икада срели? Примена овог метода делимично је модификована и прилагођена специфичностима наставних предмета. Пошто је време за рад ограничено трајањем часова, да би се истраживачки рад убрзао, ученицима ће се понудити списак одговарајућих извора информација. Ученици неће стицати нова знања, већ ће активирати и функционално повезивати већ усвојена. Обновиће књижевна дела која су обрађивана у 6. разреду, повезати их са градивом историје и књижевним делом које је обрађено у 7. разреду. Тако ће боље схватити историјски контекст у коме су ова дела настала, што ће утицати на боље разумевање и потпунији доживљај њиховог идејног слоја. Стећи ће потпунији увид у начин на који су уметници тог времена доживљавали друштвене прилике и покушавали да утичу на њих. Радионица је трајала два школска часа, а на другом часу групе ученика су презентовале своје радове. Утисци о часу: Све групе су дошле до суштине теме: анализирале су Кочићев и Шантићев однос према аустроугарској окупацији Босне и положају сељака; навели су најважније биографске податке и дела; неке групе су употребиле цитате самих писаца. Све групе су одабрале да своје излагање (или део излагања) прикажу кроз драматизацију. Две групе су биле посебно успешне у томе: у разговору између Кочића и Шантића поменуте су и најважније биографске чињенице, и карактеристике њиховог стваралаштва, и однос према друштвеним приликама. Чланови једне групе су продужили припремљени дијалог уз веома успешну импровизацију. Једна група је детаљније него остале изложила историјске прилике и навела више историјских података. Главни исходи су, дакле, достигнути. Показало се да су ученици спремни да прате овакав начин рада. Међутим, чињеница је и да је тема остала недовршена и да смо успели само да "загребемо по њеној површини". Иако су присутни наставници били одушевљени спремношћу ученика за овакав приступ, општи закључак је да организација рада у школи и наставни програми не дозвољавају чешћу примену оваквих начина рада. |
Из моје учионицеОва страница намењена је наставницима који је прате или случајно залутају на њу. Покушаћу да поделим искуства из своје наставне праксе, поделим своја размишљања о неким темама наставе и представим важне активности наше школе. Archives
September 2020
|