Тема овогодишње Етвининг конференције је мени омиљена - "Унапређење наставе уз употребу ИКТ". Конференција је одржана је 6. септембра 2018. године у Београду. Додељене су Националне ознаке квалитета и признања Етвининг школа. Наша школа добитник је Националних ознака квалитета за три пројекта реализована у претходниј школској години, као и значајног признања Етвининг школа, које добијају школе изузетно активне у међународној сарадњи. После пленарног дела који се бавио значајем употребе технологије у настави, Етвининг амбасадори одржали су радионице на којима су приказали практичне примере употребе разноврсних алата у међународним пројектима и свакодневној настави. Са Наташом Мајстровић учествовала сам у креирању радионице за секцију старијих разреда основне школе.
На једном од курсева током мобилности поменута је SOLE (Self-Organised Learning Environment) метода коју је изумео чувени Сугата Митра, а испробали наставници широм света. Нисам одолела потреби да је и сама испробам и поделим са другим наставницима у школи, иако се чини револуционарном и непримереном нашем систему. Укратко, метода подразумева самостално, слободно учење ученика уз коришћење савремених технологија. На почетку часа ученицима се постави „загонетно питање“ и омогући се доступност извора знања (интернет, енциклопедије, књиге). Без икаквог допунског објашњења наставника ученици се упућују да припреме излагање у коме ће дати одговор на постављено питање, али и изналазити креативна решења. Организован је час историје и српског језика, који повезује градиво обрађивано у 6. и 7. разреду. Загонетно питање које је постављено на почетку часа: О чему би разговарали Алекса Шантић и Петар Кочић да су се икада срели? Примена овог метода делимично је модификована и прилагођена специфичностима наставних предмета. Пошто је време за рад ограничено трајањем часова, да би се истраживачки рад убрзао, ученицима ће се понудити списак одговарајућих извора информација. Ученици неће стицати нова знања, већ ће активирати и функционално повезивати већ усвојена. Обновиће књижевна дела која су обрађивана у 6. разреду, повезати их са градивом историје и књижевним делом које је обрађено у 7. разреду. Тако ће боље схватити историјски контекст у коме су ова дела настала, што ће утицати на боље разумевање и потпунији доживљај њиховог идејног слоја. Стећи ће потпунији увид у начин на који су уметници тог времена доживљавали друштвене прилике и покушавали да утичу на њих. Радионица је трајала два школска часа, а на другом часу групе ученика су презентовале своје радове. Утисци о часу: Све групе су дошле до суштине теме: анализирале су Кочићев и Шантићев однос према аустроугарској окупацији Босне и положају сељака; навели су најважније биографске податке и дела; неке групе су употребиле цитате самих писаца. Све групе су одабрале да своје излагање (или део излагања) прикажу кроз драматизацију. Две групе су биле посебно успешне у томе: у разговору између Кочића и Шантића поменуте су и најважније биографске чињенице, и карактеристике њиховог стваралаштва, и однос према друштвеним приликама. Чланови једне групе су продужили припремљени дијалог уз веома успешну импровизацију. Једна група је детаљније него остале изложила историјске прилике и навела више историјских података. Главни исходи су, дакле, достигнути. Показало се да су ученици спремни да прате овакав начин рада. Међутим, чињеница је и да је тема остала недовршена и да смо успели само да "загребемо по њеној површини". Иако су присутни наставници били одушевљени спремношћу ученика за овакав приступ, општи закључак је да организација рада у школи и наставни програми не дозвољавају чешћу примену оваквих начина рада. Ово је питање на које сам покушала да одговорим на годишњој конференцији у организацији Мудл мреже Србије - Moodle MOOT 2017. Конференција је одржана 28. октобра на Фармацеутском факултету у Београду, а окупила је кориснике ове платформе који су разменили искуства и упознали се са новинама у њеном развоју. У свом излагању осврнула сам се на петогодишње искуство у коришћењу Мудл платформе у својој учионици. Неколико је алата који су нашли важну сврху у настави српског језика. Пре свега форум. Осим тога што развија способност критичког мишљења, аргументације и одговорне комуникације, форум омогућава трајност и доступност написаних садржаја, што је веома важно у настави писмености. Ученицима су доступни радови свих ученика, као и коментари и повратне информације наставника. Посебно корисна могућност је што наставник има опцију да уреди рад сваког ученика, па осим коментара може и да истакне (подвуче, обоји) сваку грешку коју треба исправити. Када се учешће у дискусији укључи у оцењивање према јасно дефинисаним критеријумима, то ће додатно мотивисати ученике за одговоран однос према задатој теми. Други алат веома употребљив у настави српског језика јесте Речник. Његова основна сврха је систематизација појмова. У мудл учионици правили смо речник књижевнотеоријских појмова, азбучник епских ликова, речник појмова народне књижевности. Уз детаљнија упутства и конкретније задатке (ако им нпр. задамо да уз сваку реч унесу њено порекло, или одредницу граматичког рода), прављење заједничког речника уводи ученике у основе лексикологије и лексикографије. Тако смо правили речник страних речи из обрађиваних текстова, речник жаргонизама, речник архаизама у Доситејевим делима. Применом алата Радионица остварује се кооперативно оцењивање; ученици међусобно процењују радове на основу задатих критеријума. Пракса је показала да ова активност има велику мотивациону улогу и да унапређује озбиљност приступа задацима, а веома је важна за упућивање ученика на критеријуме за писање доброг рада, као и на критеријуме оцењивања. Треба истаћи и да овакав начин рада захтева велико ангажовање наставника и више уложеног времена. Исправљање и детаљно коментарисање ученичких радова, осим код писмених задатака, веома је ретко у свакодневном раду. Постављање радионице и праћење ученичког рада одузима време Отвореност за непрекидно учење и усавршавање једна је од најважнијих одлика савременог наставника. У времену брзог развоја технологија, непрестаних промена у окружењу и савременом друштву, од наставника се очекује да буде спреман да испрати све те промене и прилагођава свој рад различитим околностима и потребама ученика. Очекује се да промишља, процењује и непрекидно преиспитује своју наставну праксу. Желећи да наставу у својој школи унапредимо, кроз Еразмус пројекат пронашли смо начин да стекнемо нова знања и вештине потребне за изазове савременог образовања, која ће бити у складу са светским образовним тенденцијама. Курсеви које смо похађали током мобилности баве се различитим аспектима наставног процеса. На курсу "The 4Cs: Creativity, Critical thinking, Communication and Collaboration in Schools" разматрани су начини и стратегије за развијање важних компетенција код ученика. Као што знамо, савремено образовање усмерено је не на пуко гомилање знања, већ на унапређење компетенција које ће ученицима бити потребне за будући живот и рад у свету који се непрестано мења. Постоји велики број вештина које ученици треба да стекну и унапреде током школовања, а међу најважнијима су комуникација, способност за сараднички рад, креативност и критичко мишљење. На курсу смо се упознали са занимљивим методама које се могу употребити у учионици, практичним примерима коришћења тих метода, а такође смо у сарадњи са другим наставницима трагали за новим начинима интеграције нових метода у сопствене наставне активности. За разлику од првог курса који се бавио компетенцијама ученика, курс "A Satisfying School Experience: Strategies and Skills for Teachers" био је усмерен на оснаживање наставника за изазове савременог образовања. Прилагођавање променама и потребама савременог ученика није нимало лако за наставнике. Свакодневно се суочавамо са бројним тешкоћама, стресним ситуацијама, незадовољством сопственим радом и ученичким постигнућима. На курсу су разматране стратегије за повећање самопоуздања наставника, комуникацијске вештине потребне за побољшање разумевања и сарадње са ученицима и родитељима, методе контроле стреса и спречавања засићења послом. Овде је од суштинске важности била размена искустава са другим наставницима, упоређивање образовних система и начина рада у различитим земљама. Размена са наставницима из других земаља изнедрила је нове идеје, а извесно олакшање донело је сазнање да су проблеми са којима се наставници суочавају свуда слични, чак и у много уређенијим системима богатијих земаља. Ефикаснију и лакшу примену иновативних метода подучавања, подстицање комуникације, сарадње, креативности омогућава нам употреба дигиталних технологија. Практична примена разноврсних веб-алата била је тема курса "Web Solutions for the Classroom". На курсу смо не само овладали вештинама потребним за креирање разноврсних наставних материјала, већ и разматрали могућности њихове смислене и ефикасне употребе у реализацији наставних циљева. Док сумирамо утиске и разматрамо усвојене садржаје, припремамо се за примену наученог на својим часовима и за дељење примера добре праксе са другим наставницима... Мотивација ученика један је од најзначајнијих елемената образовања. Ако унапредимо мотивацију, можемо бити сигурни да ћемо унапредити и постигнућа ученика. У време убрзаног развоја технологије, тешко је пронаћи начин за мотивисање ученика који ће засенити шарени свет интернета, видео-игара, мултимедијалних садржаја којима су ученици преокупирани. Зато наставници широм света проналазе начине како да искористе заинтересованост ученика за интерактивне и мултимедијалне садржаје и тако повећају њихову ангажованост и мотивацију. На курсу Web Solutions for the Classroom који смо похађали током мобилности у оквиру Еразмус+ пројекта упознали смо се са платформама и алатима заснованим на концепту учења кроз игру (Game based learning) које наставници широм света свакодневно користе у својим учионицама. Иако смо се још једном уверили да је слаба опремљеност наших школа отежавајући фактор за праћење иновативних наставних метода, ипак смо открили и начине како да, упркос томе, ухватимо корак са савременим светским тенденцијама у образовању. Неки од ових алата (Edmodo, Kahoot, Socrаtive) добро су познати нашим наставницима и увелико се користе и у нашој школи, што је показатељ да смо на добром путу да се приближимо модерним европским школама. Платформе Quizziz, Quizlet, Studystack нуде могућност за креирање динамичних квизова, едукативних игара и интерактивних наставних материјала. Заједничка одлика свих алата који су нам представљени на курсу јесте једноставност употребе, како за наставнике тако и за ученике. Наставник за веома кратко време може креирати динамичне интерактивне материјале које ученици могу користити на часу (путем рачунара или својих телефона), или код куће за утврђивање и систематизовање наставних садржаја. Док учимо о креативној употреби ИКТ, размишљамо и о томе како да, када се вратимо, нова знања поделимо и са осталим наставницима. Поносна сам што је моја школа једна од првих школа која се изборила за прилику да реализује Еразмус плус пројекат. Ова могућност, која за школе у другим земљама постоји већ годинама, ове године је први пут отворена и за наше школе. Идеја нашег пројектног тима била је да се упознамо са савременим образовним тенденцијама и стекнемо нова знања на курсевима организованим од стране реномираних европских институција. Шесторо наставника наше школе током октобра похађаће три семинара у Фиренци, али ће и размењивати искуства са наставницима из других земаља. Међународна сарадња већ се у нашој школи увелико одвија онлајн, а ово ће бити прилика и за сусрете уживо, као и за планирање нових пројеката. О утисцима током боравка у иностранству као и о даљем току пројекта извештаваћемо на блогу Нове методе - боља образовна постигнућа. "Заражени" Етвинингом, покренули смо нови пројекат - "Words of Friendship". Како наставници језика широм Европе обележавају овај празник славећи јединственост свог језика и упознајући се са богатством других језика, повезали смо се са више од 30 школа и планирали активности којима ћемо ученике упознати са значајем неговања сопственог и учења других језика. На блогу Words of Friendship могу се видети сви детаљи о активностима и току пројекта. Овај видео је допринос наше школе обележавању овог значајног датума и почетка пројекта. Наставници српског језика често су жестоки противници употребе технологије у настави. Многи сматрају да је превише заступљена у дечјим животима и неповољно утиче на изражавање, писменост, развијање читалачких навика. Моје прво задужење у улози саветника спољног сарадника било је да покажем да има и другачијих примера - активности у којима се управо технологија може искористити за подстицање писмености и љубави према читању, као и за остварење бројних других циљева у настави српског језика. У Регионалном центру за стручно усавршавање у Ужицу одржала сам радионицу којој је присуствовало тридесетак наставника српског језика из више школа Златиборског округа. Покушала сам да колегама приближим употребу једноставних дигиталних алата, прво кроз представљање примера из моје учионице - дигиталних наставних материјала и продуката ученичког рада, а затим и кроз симулацију рада у учионици, уз употребу алата Падлет, Каху, Лино. Утисци учесника радионице били су позитивни. Већина сматра како представљене активности и алати могу позитивно утицати на мотивацију и ангажованост ученика. Ипак, најчешћи коментар био је искрен - "Све је ово лепо и корисно, али бојим се да ја то нећу умети." Управо овај коментар дао је смернице мени и саветнику - ментору за планирање будућих активности нас спољних сарадника. Игра Мистери Скајп толико се допала ученицима седмог разреда да су питали можемо ли организовати још сличних активности. Захваљујући мрежи "Microsoft Educator Community" брзо смо пронашли прилику и начин. Поводом обележавања Дана планете Земље, 22. априла, Истраживачким центром SANCCOB из Јужноафричке републике организовао је сусрете путем Скајпа са ученицима широм света који су желели да сазнају више о њиховом раду. Овај центар се бави заштитом угрожених врста, посебно пингвина. Ученици су имали прилику да разговарају са научницима, постављају питања и да виде како изгледа свакодневни посао људи који се брину о пингвинима.
Извештај ученика на блогу Петрово перо Наставник српског језика у оквиру свог наставног плана не може наћи пуно прилика за повезивање са школама из других земаља. Мистери Скајп је занимљива игра која спаја ученике широм света. Позив од наставнице из Грузије да повежемо ученике у овој игри нисам могла пропустити, па смо то урадили кроз тимски час географије, енглеског и српског језика. Час је организован посредством платформе "Microsoft Educator Community". Ова игра функционише тако што се путем Скајпа повежу ученици из две земље. Ученици не знају из које земље су њихови партнери, и задатак је да постављајући да/не питања што пре открију. Током игре ученици се служе атласом, а на крају у краткој презентацији представљају своју земљу. Током игре ученици примењују знања из географије, а у директној комуникацији са партнерима вежбају употребу енглеског језика. Час је одржан 6. априла у одељењу 7. разреда. На крају, како би овај занимљив час имао сврху и у настави српског језика, рад смо наставили пишући вести и извештаје о одржаној активности, примењујући знања о основним врстама новинских текстова. Ученици су били одушевљени, а охрабрујемо и друге наставнике да се придруже овој светској образовној заједници и искористе њене бројне могућности. |
Из моје учионицеОва страница намењена је наставницима који је прате или случајно залутају на њу. Покушаћу да поделим искуства из своје наставне праксе, поделим своја размишљања о неким темама наставе и представим важне активности наше школе. Archives
September 2020
|