Метода "Шест шешира" заснована је на техници размишљања у психологији коју је осмислио британски психолог Едвард де Боно и описао је у свом делу "Шест шешира за размишљање". Потекла из психологије, ова техника је даље развијана у великим светским фирмама, које су у њој виделе начин за подстицање сарадње, повећање продуктивности, иновативности и креативности, посебно међу менаџерима. Техника подстиче учеснике на сагледавање проблема из више углова и изналажење нових, креативних решења за постојећи проблем. Као и све добре идеје, ова техника је нашла своју примену у образовању и постала метода која се све чешће користи. Погодна је када ученици треба да продискутују о неком проблему, упознају се са неком значајном темом која се може сагледати из више углова, усагласе се и донесу одлуку унутар своје групе. Из мог искуства, ова техника је најпогоднија за часове одељењског старешине; може се применити на скоро сваку тему која се обрађује. Међутим, желела сам да је испробам и на часовима књижевности. Применила сам је на примеру приповетке "Јабука на друму" која се обрађује у седмом разреду, и ево како је то изгледало: Ученици се поделе у шест група и свакој групи се додели по један шешир. У зависности од теме која се обрађује и специфичности самог одељења, групе се могу формирати случајним избором, а може их одредити и наставник на основу афинитета ученика. Свака група има задатак да издвоји из приповетке елементе и презентује их у складу са захтевима свог шешира. - Бели шешир је неутралан; издваја информације које поседујемо (или које нам недостају) о неком питању. У овом случају група истиче старост јабуке, место где се она налази, описује околности које су довеле до тога да остане сама на друму. - Црвени шешир носи симболику у складу са својом бојом; усмерен је на јаке емоције, доживљаје без рационалног размишљања. Ученици су овде описивали своја осећања током читања приповетке - углавном су истицали саосећање са јабуком, указују на њену рањивост и усамљеност, а истичу и љутњу, протест због односа људи према тој племенитој биљци. - Црни шешир је критичар; разматра опасности, ризике, негативне стране проблема. Ученици у групи црног шешира у односу људи према јабуци виде неодговорност човека према природи, указујући на еколошке проблеме и друге примере уништења природе. - Жути шешир је, насупрот црном, оптимиста; он указује на позитивне стране, у свему види најбоље. У овом случају ученици истичу како је јабука опстала и живела много дуже него оне у негованим воћњацима, указују на богатство рода и лепоту њених плодова који усрећују људе. - Зелени шешир је креативан; он изналази нове идеје, ма колико биле невероватне или нереалне. Приликом обраде књижевних дела, овде се може применити техника - настави причу. У оквиру ове групе било је највише несугласица - неки ученици имали су идеју да се јабука премести, други да се уз њу посаде младе јабуке, а неки да се чак друм измести а јабука заштити законом. - Плави шешир наступа на крају; он обједињује мишљења свих група, резимира, издваја кључне речи. Шеста група је на табли, током излагања свих група, правила систематизацију за завршни део часа. Плави шешир може бити и наставник који током дискусије усмерава рад ученика.
Тема овогодишње Етвининг конференције била је "Развијање кључних компетенција путем Етвининг пројеката". Конференција је одржана 6. септембра у хотелу Метропол у Београду и окупила је наставнике и васпитаче активне кориснике Етвининга. Одавно је Етвининг прерастао у више и важније од занимљивих активности и развијања космополитског духа. Од пројеката се очекује да буду чврсто везани за наставни програм и да подстичу како предметне, тако и међупредметне компетенције ученика. Значај кључних компетенција била је тема пленарних предавања, а Етвининг амбасадори су одржали радионице на којима су приказали практичне примере и предлоге конкретних активности којима се подстиче развој кључних компетенција, како у Етвининг пројектима, тако и у свакодневној настави. Овако је значај кључних компетенција доживела секција за предшколско образовање и васпитање: Општи утисак је да су наставници свесни значаја кључних компетенција и да их у свакодневном раду бројним активностима подстичу. Међутим, треба имати у виду да су учесници конференције углавном искусни Етвинери, који су се са компетенцијама кроз Етвининг упознали и пре него што су оне постале део школских програма. Колико су оне присутне у свакодневној пракси већине наставника - показаће нека друга конференција. Гранични прелаз Каракај. Цариник је упоран да сазна где иде група наставника и какав је то семинар. Речи Етвининг и Еразмус су га збуниле, па смо покушали ближе објаснити - ради се о пројектима сарадње између школа уз коришћење веб-алата. "Аха, ви сте нека машинска школа... А где су вам ти алати?" Ова анегдота је истинита прича са путовања на регионални семинар за Етвининг амбасадоре, организован 27 - 29. јуна 2019. год. у Сарајеву. Тема семинара била је управо употреба веб алата у функцији мотивације ученика. Није необично то што су веб алати непознаница за царинског службеника. Али је тужна истина то што су они још увек непознати и већини наставника. Због тога је фокус радионица одржаних током семинара био на питању - како Етвининг амбасадори могу пренети своја знања и вештине на ширу популацију наставника, који су најефикаснији начини да се употреба дигиталних алата приближи просечном наставнику. На једној од радионица представила сам истраживање спроведено међу наставницима из Србије, корисницима Етвининг портала. Истраживање је показало, а искуство већине амбасадора и потврдило, да је најбољи начин "ширења" дигиталних компетенција представљање примера из праксе. Наставницима није толико тешко да науче како функционишу алати, колико да осмисле добру идеју шта би са њима у учионици. Уколико се идеја јави и допадне наставнику, он ће се свакако потрудити да је реализује. Због тога је један од закључака са овог скупа да амбасадори свој рад треба да усмере највише на представљање примера из праксе и конкретних идеја из својих учионица. Не постоји реч у српском језику за оно што се у енглеском језику зове "lap-book". Интерактивни тродимензионални приказ неке теме, начињен од картона или папира, у учионицама широм света најчешће је пројектни задатак, погодан за скоро све предмете. Реч преклапалица ми се чинила одговарајућом, барем док лексиколози не утврде бољу. Пројектни задатак за ученике 5. разреда био је да преклапалицом представе књижевно дело по сопственом избору, а које није део школске лектире. Заиста су се потрудили, а како овакви прикази нису прављени у нашој школи раније, изложба је изазвала велику пажњу и других ученика и наставника. Осим уобичајених елемената приказа књижевног дела (ликови, епизоде, цитати, непознате речи, илустрације...), неке преклапалице су садржале и игровне елементе (квиз, укрштенице, ребусе, асоцијације). Ученици су успели не само да представе све најважније елементе књижевних дела, већ су и показали висок степен креативности и способности да проблеме решавају на оригиналан начин. Свакако ће овакав начин представљања књижевног дела добити више простора у мојој учионици убудуће, а можда и постати алтернатива класичном дневнику читања. Недавно сам открила занимљиву апликацију за прављење слагалица - Тарзију (Tarsia). Може се користити у задацима спаривања појмова, погодна је за утврђивања, систематизације у опуштенијој атмосфери и групном раду. Апликацију је потребно преузети на свој рачунар, а прављење слагалица је веома једноставно: одабере се облик, унесу парови појмова, одштампају се и исеку облици. Ученицима се може показати облик који треба да сложе, а могу им се само дати картице са задатком да направе неки облик, без додатног објашњења. Врло брзо ће увидети да треба повезати појмове, а час се може учинити динамичнијим увођењем такмичења група. Постоји више модела ових слагалица, у различитим облицима и са већим или мањим бројем појмова. Ово су примери које сам испробала: повезивање аутора са књижевним делима, повезивање ликова са ауторима и повезивање синонима - подсећање на старе и непознате речи. Често идеје за наставу добијете изненада, читајући неки текст, гледајући филм, у свакодневном разговору. А некада се деси да вам и наставни материјали буду "сервирани на тацни", изненада и тамо где их најмање очекујете. Захваљујући непажњи аутора телевизијског квиза "Слагалица" наставници су добили одличан материјал за обраду тема које се односе на медијску писменост и поузданост садржаја на интернету. Наиме, "Марко Краљевић и Вујовић Матија" је назив непостојеће песме који се десет година налазио на Википедији, уз наслове познатих песама о Марку Краљевићу. А са Википедије је доспео и у питање у Слагалици. Овај наслов на Википедију је додао Матија Вујовић, тада тинејџер који је из забаве испробавао могућности Википедије, а наслов је остао непримећен десет година. Можда би се и сада провукао непримећен да се није огласио сам Матија, након чега је наслов уклоњен са странице. Наравно да сам искористила прилику и одмах испричала ученицима. Колико год причали о (не)поузданости извора на интернету и колико год наставници инсистирали да истражују даље од Википедије, стално се понавља исто. Можда ће овај пример учења на грешкама (туђим) имати бар мало ефекта. Наставници који траже инспирацију за Етвининг пројекат сада могу преузети Зборник радова Етвининг пројеката за школску 2017/2018. годину. У зборнику су се нашли примери најбољих пројеката добитника Европске ознаке квалитета. Сваки пројекат детаљно је описан и садржи линкове на којима се могу видети резултати пројекта и продукти ученичких активности. На последњем месту (не по квалитету, већ по абецедном реду) налази се и наш пројекат "Words of Friendship", добитник седам националних ознака квалитета. Овај зборник је место где се могу пронаћи бројни примери добре праксе и инспирација не само за међународну сарадњу, већ и за свакодневне наставне активности. И ове године реализован је наградни конкурс за примере употребе дигиталних технологија у настави. Рад "Српски рјечник" освојио је другу награду у категорији друштвених наука. Двестогодишњицу издања Српског рјечника обележили смо кроз истраживачки рад и приказ лексике уз помоћ дигиталних алата. Традиционална додела награда одржана је 27. децембра у Народној скупштини. Приказ рада налази се у Зборнику радова: Приказ рада Када сам посетила изложбу сликовница коју је организовала Народна библиотека Пожега, прво сам пожелела да је и моји ученици виде. А како би потпуније доживели и схватили значај и лепоту ових књига, осмислила сам и посебан час који је одржан у галерији. Ова изложба део је међународног пројекта "Тихе књиге". Сликовнице - тихе књиге из целог света путују по свету и постају део изложбених поставки многих библиотека. Наша градска библиотека је једини члан овог пројекта из Србије. Тихе књиге "говоре" о различитим и веома важним темама, од дечјег доживљаја света до еколошких проблема и важних егзистенцијалних питања. Стигле су из Јужне Америке, Африке, Русије... Како је улога сликовница да развијају имагинацију и сликама причају приче, могу бити одличан подстицај у настави језичке културе и писменог изражавања. Задатак за ученике петог разреда био је на први поглед једноставан - одабрати сликовницу која оставља најјачи утисак и осмислити текст - причу. Писање прича према сликама често је коришћен метод у млађим разредима, па смо га зато мало "закомпликовали", применивши метод тзв. сарадничког писања уз увођење конкретних задатака (дијалози, драматизација, смењивање различитих перспектива). Пре одржавања ове радионице учинило ми се да је она погодна за ученике петог разреда, али се испоставило да је задатак ипак презахтеван за већину ученика. Иако су успели да напишу неколико заиста интересантних и креативних радова, ипак је главну активност изнео мањи број ученика. Међутим, начин рада је изазвао интересовање и "креативну варницу" код већег броја ученика, тако да час није прошао без ефекта. Можда овакав облик рада није погодан за почетак петог разреда, али се свакако са њим може експериментисати касније. Дрво проблема је метод који се користи при планирању пројеката, у комбинацији са дрветом циљева. Подразумева излиставање свих узрока, последица, тешкоћа, као и циљева. Нешто слично покушала сам да применим при обради Чеховљеве приповетке Вањка. Упознала сам ученике са овом методом која се може и чешће користити у настави књижевности, а уз визуализацију и симболику самог дрвета. Графичко и симболичко представљање елемената које треба научити веома је ефикасно пре свега за ангажовање пажње ученика, а потом и за дугорочно памћење и обезбеђивање трајности знања. Шема је једноставна: стабло представља проблем (у овом примеру су то околности у којима се Вањка налази). Корен су узроци, а гране последице проблема. У зависности од теме, на дрво се могу додати плодови, који представљају идеје за решење проблема. Да бих убрзала и поједноставила рад на часу припремила сам готову шему коју ученици треба само да попуне. На часовима где организација времена то дозвољава боље је препустити ученицима да сами направе дрво, што у ову активност уноси и додатне циљеве. Осим самог дрвета, у другом плану се налази простор за сећања и мотиве из прошлости, што треба да истакне ретроспективне целине у приповеци. |
Из моје учионицеОва страница намењена је наставницима који је прате или случајно залутају на њу. Покушаћу да поделим искуства из своје наставне праксе, поделим своја размишљања о неким темама наставе и представим важне активности наше школе. Archives
September 2020
|